Mali inžinjerijski vod dočekao je Dejtonski mir u planinama, nedaleko od ruševina u borbi uništene lokalne fabrike. Jedinicom upravlja mlađi vodnik Cole Kovačević – mlad i činom, i godinama – sa dužnošću da obezbeđuje novonastalu liniju razgraničenja sa svojim vojnicima, i čisti teren od mina, koje su, tokom rata, i sami postavljali. Svaki od njih nosi sa sobom mračna sećanja na protekle godine, i svaki pokušava da se sa njima nosi na sopstveni način – jedni skloni autodestrukciji, drugi srećni što su živi, treći katotonični posle doživljenih trauma, četvrti okrenut šegi i smehu tamo gde mu mesto i nije, peti okrvavljenih ruku i krišom napunjenih džepova...
U takvoj atmosferi, vod u ruševinama fabrike nalazi zazidani podrum – i u njemu čoveka, koji mirno sedi za stolom, pored pepeljare pune opušaka, kao da ih je tu i čekao. Vojnicima se odmah učini da je nepoznati izgubio razum – u šta ih on sam uskoro i uveri, kad im se predstavi kao Romi Daba, zli demijurg, onaj koji sanja čitav materijalni svet, i njih u njemu. On im objašnjava da su ga u tom podrumu zazidali njegovi vernici, znajući da ne smeju da ga ubiju – jer, ko ubije demijurga, ubiće i čitav vidljiv svet...
Njegova priča isprva biva dočekana sa glasnim i sažaljivim smehom, pogotovu kad se utvrdi da je “Romi Daba”, samoproglašeni, lokalni bog, pre rata bio pacijent mentalne ustanove, lečen svim poznatim medicinskim sredstvima. Međutim, u izolovanoj grupi, izrovarenoj ratnim događajima, njegova priča počinje da, polako i zaobilazno, deluje na ljude – oni najlabilniji uskoro pokazuju sklonost da i sami poveruju neobičnom pridošlici. Situacija uzavre kad među vojnike doluta i devojka, u potrazi za svojim izgubljenim ocem kao i bošnjački vojnik koji im otkriva da je upravo njegov vod zazidao “Romog Dabu“. Prve žrtve padaju kao posledica zlosrećnih okolnosti u kojima se vod našao. I kako se, među dojučerašnjim prijateljima i saborcima, nasilje širi brzo i progresivno, postaje očigledno da “Romi Daba” – ideologijom vladavine i pričama koje se čine i bezumne, i logične u isti mah – razara jedinicu iznutra, koja je imala nesreću da ga nađe u zazidanom podrumu.
Pre nego što je njega sreo, prerano ostareli mlađi vodnik verovao je da je rat gotov i da neprijatelja više nema. Sad iznenada otkriva da je pravi neprijatelj svakog čoveka ono iracionalno, sakriveno duboko u njegovoj nutrini i nestrpljivo čeka da odatle bude oslobođeno – a upravo to čini čovek, koji se predstavlja kao “Romi Daba”...
U takvoj situaciji, jedini spas za jedinicu, rastrzanu međusobnim razračuvanjima i borbom sa sopstvenim demonima, jeste da se vrati na mesto, gde je našla onog, koji za sebe tvrdi da je zli tvorac čitavog vidljivog sveta... I zakopa neprijatelja. Zauvek!